Vlasinsko jezero: Biser jugoistočne Srbije

21/02/2018
Istraži, Srbija

Vlasinsko jezero je veštačko akumulaciono jezero koje se nalazi na jugoistoku Srbije, na Vlasinskoj visoravni, na 1213 m nadmorske visine. Izgradnja brane 50-ih godina 20. veka je na položaju nekadašnjeg Vlasinskog blata stvorila jezero, sa površinom od 16 km² i dubinom do 35 m.

U jezero svakog minuta pritiče dva kubika vode prvog kvaliteta. Vlasina, Vrla, Jerma, Božička reka, Lisinska reka, Ljubotenska reka, Strvna, Čemerčica sa svojim pritocima (oko 110 ukupno) čine sliv jezera. Jezero se nalazi na teritoriji opštine Surdulica, okruženo planinama Gramada, Vardenik i Čemernik.

Na Vlasinskom jezeru je registrovano 125 nacionalno i međunarodno značajnih vrsta ptica – siva čaplja, ćubasta plovka, kormoran… Fauna sisara je predstavljena sa 27 vrsta, među kojima su posebno interesantni šumska rovčica, vodena rovčica, močvarna rovčica, vodena vluharica, slepo kuče, tekunica, kuna bjelica, kuna zlatica, vidra, vuk, srna…

Vlasinsko jezero iznenađuje svojom lepotom, kao i vodom prijatnom u letnje dane za kupanje i okolinom pogodnom za odmor.

Ali ovo je i jedna od retkih destinacija gde turistička sezona može trajati cele godine.

Kada je sunčano, temperatura vode je za kupanje – idealnih 26 stepeni Celzijusovih, a prelepe padine Vlasine kao da su stvorene za zimskim turizam. Starosedeoci kažu da je Vlasina najlepša u proleće i tokom jeseni kada se pretvara u “carstvo hiljadu boja”.

Plutajuća ostrva

Takozvana plutajuća ostrva, koja nastaju pri dizanju vodostaja, su specifičnost Vlasinskog jezera. Ostrva su od treseta, produkta vekovnog raspadanja mahovina tresetnica. Debljina treseta je od jednog do tri metra.

Prostiru se na oko 10 hektara i zaštićena su kao prirodni fenomen, odnosno kao raritet, prirodno dobro. Posećuju ga čuvari prirode, istraživači, uz posebnu dozvolu.

Prirodi je bilo potrebno 5.000 godina da stvori naslage treseta. Pri visokom vodostaju ostrva se odignu sa dna i slobodno plivaju od jedne ka drugoj obali, u zavisnosti od jačine i pravca vetra.

Najveće tresetno ostrvo nazvano je Mobi Dik. Široko je 250, a dugo 400 metara. Najčešća su dužine od oko 100 metara. Jezero ima i dva “standardna” ostrva – Stratoriju i Dugi del. Stratorija je bila ostrvo i u Vlasinskom blatu, dok je Dugi del, pre izgradnje brane, bio poluostrvo.

Na ostrvima su vrbe i breze, karakteristične za ovaj kraj. Tu rastu i biljke mesožderka ili rosulja, maljava breza, koja je strogo zaštićena vrsta.

Legenda o Vlasinskom jezeru i vodenom biku

Postoji legenda da je nekada davno u jezeru živeo vodeni bik, koji je često noću izlazio iz vode na obalu i seljanima ubijao goveda koja su oko jezera pasla travu.

Pošto je poubijao mnogo goveda i zadao seljanima veliki strah, neki kovač se dosetio da svom volu okuje rogove gvožđem i pusti ga da pase kraj jezera.

Kad je vodeni bik izašao iz vode i krenuo da ubije vola, on ga je probo okovanim rogovima i vodeni bik se vratio u jezero i više se to nikad nije događalo.

Priča se da je pojavljivanje vodenog čudovišta najavljivalo pobede.

Narodno predanje vlasinskih mahala kaže da se vodeni bik nekoliko puta pojavljivao i to uvek kada su Srbi isterivali protivnike sa svoje zemlje. Prilikom oslobođenja Srbije i uoči Prvog i Drugog svetskog rata kada je tako snažno rikao da se sve treslo, a voda u jezeru kao da je ključala izbijajući sa dna. Tada je stogodišnji starac Veličko, do tada nepokretan, ujutru izašao među okupljene pored jezera i rekao da je “ovo dobar znak i da je to bik najavio rikom”.

 


Objava koju deli Putomani.rs (@putomani) dana